Božićni običaji

Detalji

Datum kreiranja: četvrtak, 18 decembar 2014 02:12

Pogodaka: 7234

Evo kako su naše bake i prabake pripremale i dočekivale Božić:
 1. Na Božić, pre izlaska sunca, domaćica mesi česnicu. Od belog brašna, sa "nenačetom vodom" i mašću, bez kvasca, razvlači testo na tanke listove neparnog broja, stavlja u njega metalni novac i slaže ga u tepsiju. Česnica se priprema u čistoj odeći, a ponegde i u najsvečanijoj košulji ukrašenoj zlatnim nitima.
 2. Hlebovi namenjeni Badnjoj večeri kao i "veliki božićni kolač" mesili su se o Badnjem danu, takođe rano ujutro, pre svanuća.
 3. Za Badnje veče se pravi kolač zdravlja koje se nazivao "zdravljak". Pre pečenja domaćica ovaj kolač zaseca na onoliko delova koliko ima ukućana i pri tom izgovara: "sreća, zdravlje i napredak". Božićni kolač je kružnog oblika i pravi se od dva do tri kilograma brašna. Gornja površina ukrašavana je reljefnim ukrasima od testa, a po sredini kolača obavezno su bile dve reljefne trake testa postavljene u vidu krsta. Na mestu gde se trake ukrštaju postavlja se krug uvijenog testa pod nazivom "ruža" u koju se zabada struk bosiljka ili tri vlasi pšenice vezane crvenom vunom ili pamučnim crvenim koncem.
 4. Badnjak se u prošlosti palio na mestima gde porodica nije na okupu, obično u vojsci, kao medijum između porodičnog doma i ljudi koji nisu sa porodicom.
5. Na Badnji dan se vraćaju pozajmice, dok je na trpezi neparan broj posnih jela, vino i medovina.
6. Božićna sveća u panaiji (izmešane razne vrste žita i drugog zrnevlja), mirobožanje ukućana, na trpezi božićni kolač i pečenica i položajnik, osoba koja prva ulazi u kuću, obeležja su prvog dana Božića. Položajnik se dočekuje svečano i posipa žitom, onda on prilazi ognjištu, džara vatru i govori: "Koliko varnica, toliko prasadi, pilića, kozlića..."
7. Od arhaičnih običaja zanimljivo je Vijanje Božića tokom kojeg momci ili tek oženjeni muškarci na konjima obilaze kuće svojih devojaka i žena. Drugog dana Božića običaj je da mladi bračni parovi nose kumu na dar kolač.
8. U nedelju pred Novu godinu (Materice) i u nedelju po Novoj godini (Oci) deca dolaze na čestitanje, domaćici ili domaćinu vezuju noge i, da bi ih odvezali, bivaju darivana slatkišima, voćem, novcem.
9. Na Mali Božić 14. januara (Sveti Vasilije) ponovo se unosi badnjak, opet dolazi položajnik, a na trpezi je glava božićne pečenice koja se čuva do tog dana.
10. Vreme od Božića do Bogojavljenja (19. januar) u narodu se naziva "nekršteni dani" u kojima, prema verovanju, demoni, karakondžule i veštice vrebaju ljude na svakom koraku.

Stari recept za česnicu: - 1kg brašna - komad masti - so voda - orasi - šećer - suvo grožđe - novčić - zrno žita - glog - čen belog luka - kezgro oraha - med

Priprema: Stavi se u posudu kilogram brašna, doda se komad masti, posoli se i mlakom vodom zamesi testo srednje tvrdoće, da nije ni suviše mekano a ni suviše tvrdo.

Testo se dobro izmesi, podeli u tri kugle i opet dugo mesi, dok ne počnu po testu izbijati mehurići. Testo se onda pokrije i ostavi da malo odstoji. Jednu odmerenu kuglu testa razvući u koru preko stola, zatim je poprskati mašću i ostaviti još malo da postoji. Onda se testo presavije prema veličini tepsije i stavi u nju. Neko česnicu posipa tucanim ili mlevenim orasima, šećerom i suvim grožđem. Zatim staviti drugu razvučenu koru poprskanu mašću i opet postupak kao sa prvom korom sa filom. Između druge i treće kore stavi se novčić, po zrno žita, glog, čen belog luka, jezgro oraha. Svaki od ovih priloga ima svoje simbolično značenje, naime, beli luk čuva od uroka, glog donosi zdravlje, žito predstavlja rod i plodnost, orah imućstvo, a novčić, naravno novac u kući.
Pečena česnica premaže se medom, iznese na sto pa se, po starinskom običaju ne seče nožem, već se lomi rukom. Ako novčić nađe neko od ukućana, predaje ga domaćinu kuće, koji ga uzima i čuva u okviru od ikone.
Hristos se rodi!